Postoji trenutak u nekim odnosima kada sve deluje dobro. Postoji privlačnost. Postoji bliskost. Postoje planovi za sledeći vikend, poruke za dobro jutro i osećaj da se nešto lepo razvija.
A onda, gotovo neprimetno, nešto se promeni.
Muškarac koji je bio prisutan počinje da se povlači. Ređe se javlja. Deluje zbunjeno. Kaže da mu treba prostor. Nije siguran šta želi. Tvrdi da mu je stalo, ali da nije spreman za ozbiljnu vezu.
I tada se u mnogim ženama javlja isto pitanje:
„Da li me ne voli dovoljno?“
Ali šta ako odgovor nije tako jednostavan?
Šta ako se iza povlačenja ne krije nedostatak osećanja, već strah da će izgubiti deo sebe?
Strah od ozbiljne veze nije uvek strah od ljubavi
Važno je razumeti da se ne plaše svi muškarci ozbiljnih odnosa. Mnogi priželjkuju bliskost, porodicu i partnerstvo.
Međutim, kod nekih muškaraca ozbiljna veza može pokrenuti unutrašnji konflikt:
„Želim da budem sa njom, ali se plašim da ću izgubiti svoju slobodu.“
Sloboda u ovom slučaju ne znači nužno želju za drugim ženama ili izbegavanje odgovornosti.
Za neke muškarce sloboda predstavlja:
- pravo na sopstveni prostor,
- očuvanje ličnog identiteta,
- vreme za hobije i prijatelje,
- osećaj da sami upravljaju svojim životom,
- mogućnost da ostanu povezani sa onim što jesu i van partnerskog odnosa.
Kada ozbiljna veza počne da se doživljava kao pretnja toj autonomiji, aktivira se otpor.
Kako nastaje ovaj strah?
Retko kada se čovek jednog jutra probudi i odluči da se plaši bliskosti.
Iza ovakvih obrazaca često stoje životna iskustva.
Neki muškarci odrasli su posmatrajući odnose u kojima su partneri bili nesrećni, puni kritike, kontrole i odricanja.
Možda su slušali rečenice poput:
- „Brak je zatvor.“
- „Kad se oženiš, završio si sa životom.“
- „Moraćeš svega da se odrekneš.“
Možda su ranije bili u odnosima u kojima su izgubili kontakt sa sobom pokušavajući da ispune tuđa očekivanja.
A možda su jednostavno razvili snažnu potrebu za samostalnošću.
Problem nastaje kada ozbiljna veza počne da se poistovećuje sa gubitkom slobode.
Kako izgleda muškarac koji se plaši gubitka slobode?
On često nije hladan niti nezainteresovan.
Naprotiv.
Može biti pažljiv, prisutan i pun inicijative na početku odnosa.
Ali kako odnos postaje ozbiljniji, mogu se pojaviti sledeća ponašanja:
- povlačenje nakon perioda bliskosti,
- naglašavanje potrebe za prostorom,
- strah od zajedničkih planova,
- osećaj pritiska kada partnerka govori o budućnosti,
- neodlučnost i kolebanje,
- potreba da „pobegne“ kada se oseti previše vezano.
Njegov unutrašnji dijalog često izgleda ovako:
„Šta ako izgubim sebe?“
„Šta ako više ne budem mogao da živim kako želim?“
„Šta ako neću moći da dišem?“
Važno je razumeti da ovaj strah nije uvek svestan.
Da li je to isto što i emotivna nedostupnost?
Ne nužno.
Emotivno nedostupna osoba često izbegava bliskost jer joj je sama emocionalna povezanost neprijatna.
Osoba koja se plaši gubitka slobode može želeti ljubav, uživati u bliskosti i patiti zbog udaljavanja od partnera.
Ona ne beži nužno od vas.
Ponekad beži od verzije sebe za koju veruje da će morati da postane u ozbiljnom odnosu.
I upravo zato je važno ne donositi prebrze zaključke.
Može li se ovaj strah prevazići?
Može, ali samo ako osoba prepozna obrazac i preuzme odgovornost za njega.
Ljubav sama po sebi ne leči strah od vezivanja.
Partner ne može dokazivanjem, žrtvovanjem i beskrajnim razumevanjem ukloniti nečiji unutrašnji konflikt.
Promena počinje onda kada osoba shvati da bliskost i sloboda ne moraju biti suprotnosti.
Zdrav odnos ne podrazumeva gubitak identiteta.
Naprotiv.
Dobar odnos omogućava da rastemo kao pojedinci i kao partneri.
Šta žene često urade u ovoj situaciji?
Kada osete da se partner udaljava, mnoge žene pokušavaju da ga zadrže.
Trude se više.
Postaju dostupnije.
Odustaju od svojih potreba kako ne bi delovale zahtevno.
Pokušavaju da dokažu da neće ograničiti njegovu slobodu.
Međutim, što više zanemarujemo sebe pokušavajući da umirimo tuđe strahove, to više gubimo sopstvene granice.
Važno je postaviti sebi pitanje:
„Da li gradim odnos u kome ima mesta i za moje potrebe?“
Jer razumevanje ne znači pristajanje na neodređenost koja traje godinama.
Sloboda i bliskost ne moraju biti neprijatelji
Jedan od najvećih mitova jeste da ozbiljna veza podrazumeva odricanje od sebe.
Zdrav odnos ne traži da prestanemo da budemo ono što jesmo.
On traži sposobnost da pored svog „ja“ izgradimo i „mi“.
Da imamo zajedništvo, a da ne izgubimo individualnost.
Da volimo, a da ne posedujemo.
Da ostanemo povezani sa sobom, dok se povezujemo sa drugom osobom.
Možda se neki muškarci zaista plaše ozbiljnih veza.
Ali često se ne plaše ljubavi.
Plaše se da će kroz ljubav izgubiti slobodu, identitet ili pravo da budu ono što jesu.
A prava bliskost ne traži nestanak jednog partnera zarad drugog.
Ona podrazumeva susret dve celovite osobe koje biraju da dele život, bez odricanja od sopstvene suštine.
Ako ste se prepoznali u ovom tekstu – bilo kao žena koja pokušava da razume partnerovo povlačenje ili kao muškarac koji oseća da ga ozbiljna veza plaši – možda je pravo pitanje sledeće:
Da li se zaista plašimo ljubavi ili se plašimo predstave o tome šta ljubav od nas traži?
Odgovor na to pitanje često je prvi korak ka zdravijim i zrelijim odnosima.
Važna napomena: Sadržaj na ovom sajtu je informativnog karaktera i nije zamena za profesionalni medicinski ili psihoterapeutski savet.