Sviđa mi se oženjen muškarac: šta da radim? Psihološko objašnjenje

Postoje situacije o kojima ne volimo mnogo da govorimo naglas.

Dopadne nam se muškarac. Privuče nas njegov pogled, glas, način na koji govori, inteligencija, humor, energija. Osetimo onu poznatu hemiju koju nije lako objasniti.

A onda saznamo da je oženjen.

I odjednom se, pored privlačnosti, pojavi još nešto: pitanje šta sada sa tim osećanjem?

Da li treba da ga potisnemo? Da li ono nešto govori o nama? Da li smo uradile nešto pogrešno samim tim što nam se neko zauzet dopao?

Ne.

Sama privlačnost nije moralni izbor. Ne možemo uvek da biramo ko će nam se dopasti. Ono što možemo da biramo jeste šta ćemo uraditi kada prepoznamo tu privlačnost.

Privlačnost se ne pita da li je trenutak dobar

Privlačnost često nastaje pre nego što razum stigne da napravi procenu.

Ne sedimo i ne odlučujemo:

„Sada ću se zaljubiti u ovog čoveka.“

Jednostavno se nešto dogodi.

Nekada nas privuče osoba koja je slobodna. Nekada osoba koja nije emocionalno dostupna. Nekada neko ko živi u drugom gradu. Nekada neko sa kim objektivno ne možemo da imamo odnos.

Zato činjenica da je muškarac oženjen ne mora automatski da znači da je žena „tražila zauzetog muškarca“.

Možda ga jednostavno nije birala.

Privlačnost se dogodila.

I to je važno razlikovati od odluke da tu privlačnost pretvorimo u odnos.

Osećanje i postupak nisu ista stvar

Možemo nešto osećati, a da ne postupimo prema tom osećanju.

Možemo biti ljuti, a ne povrediti nekoga.

Možemo biti ljubomorni, a ne kontrolisati partnera.

Možemo poželeti nekoga, a ipak odlučiti da ne krenemo tim putem.

Isto važi i ovde.

Možeš da pomisliš:

„Mnogo mi se dopada.“

A zatim:

„Ali ne želim da ulazim u odnos sa oženjenim muškarcem.“

Te dve rečenice nisu u sukobu.

One pokazuju da umeš da razlikuješ ono što osećaš od onoga što biraš.

Zašto nas ponekad zauzeta osoba još više privuče?

Ne postoji jedno objašnjenje.

Ponekad je razlog jednostavno snažna hemija.

Ponekad nas privuče nečija harizma, sigurnost, iskustvo ili način komunikacije.

Ponekad zauzeta osoba deluje emocionalno manje zahtevno upravo zato što je odnos unapred ograničen. Bliskost može da postoji, ali bez svih obaveza koje nosi stvarna veza.

A nekada je nedostupnost samo okolnost, a ne razlog privlačnosti.

Zato nije korisno svaku takvu situaciju automatski tumačiti kao „problem sa vezivanjem“, strah od bliskosti ili potrebu za nedostupnim muškarcem.

Ponekad ti se čovek jednostavno dopadne.

A šta ako se i on zainteresuje?

Tu situacija postaje složenija.

Jer jedno je kada ti se neko dopada u tišini, a drugo kada primetiš da postoji uzajamna privlačnost.

Pogledi postaju duži.

Razgovori ličniji.

Poruke češće.

Pojavljuje se flert.

Možda ti daje komplimente, traži tvoje društvo ili pronalazi male razloge da bude blizu tebe.

Tada više nije pitanje samo:

„Da li se on meni dopada?“

nego i:

„Šta ja želim da uradim sa tim što postoji između nas?“

I upravo tu dolazi prostor za lični izbor.

Ne moraš da poričeš ono što osećaš

Jedna od najnepotrebnijih borbi jeste pokušaj da sebe ubedimo da nam se neko ne dopada kada nam se očigledno dopada.

Možemo reći:

„Ma nije mi ništa posebno.“

„Samo mi je simpatičan.“

„Umišljam.“

„Nije to prava privlačnost.“

A možda jeste.

I možda nema potrebe da je negiraš.

Možeš sebi priznati:

„Da, privlači me.“

Bez toga da odmah napraviš sledeći korak.

Prihvatanje osećanja ne znači njegovo ostvarivanje.

Naprotiv, često tek kada prestanemo da se borimo protiv osećanja možemo mirnije da odlučimo šta ćemo s njim.

Granica nije kazna

Ako odlučiš da ne želiš odnos sa oženjenim muškarcem, ta granica ne mora da bude moralna osuda njega, njegove žene ili tebe.

Može jednostavno biti tvoja granica.

„Ovo nije odnos u kojem želim da učestvujem.“

To je dovoljno.

Ne moraš da dokazuješ da je on loš čovek.

Ne moraš da dokazuješ da je njegov brak loš.

Ne moraš čak ni da znaš šta se zaista događa u njegovom braku.

Dovoljno je da znaš šta ti želiš za sebe.

A šta ako ipak pređeš granicu?

Ni tada nema potrebe za dramatičnim samokažnjavanjem.

Ljudi nisu savršena bića koja u svakoj situaciji postupaju u skladu sa svojim idealima.

Nekada nas ponese želja.

Nekada usamljenost.

Nekada pažnja koju dugo nismo dobijali.

Nekada osećaj da nas neko vidi na poseban način.

Nekada jednostavno pogrešimo.

Važno je pogledati šta se dogodilo, šta smo želeli, šta nismo videli i šta ćemo sledeći put izabrati.

Samorazumevanje je korisnije od samoprezira.

Najvažnije pitanje nije: „Da li smem da ga želim?“

Možda je mnogo bolje pitanje:

„Kakav odnos želim za sebe?“

Ako želiš muškarca koji je slobodan, dostupan i spreman da bude potpuno prisutan u odnosu sa tobom, onda to može biti tvoja smernica.

Ne zato što ti neko govori šta „moraš“.

Nego zato što znaš šta tebi odgovara.

Jer ponekad nije problem u tome što je neko privlačan.

Problem nastane kada zbog trenutne hemije počnemo da prihvatamo odnos koji nam dugoročno ne odgovara.

Možeš želeti nekoga i ipak ga ne izabrati

Ovo je možda najvažniji deo cele priče.

Zrelost ne znači da više ništa ne osećaš.

Ne znači da te niko nedostupan ne može privući.

Ne znači da moraš biti potpuno racionalna kada se pojavi hemija.

Zrelost je kada možeš da kažeš:

„Da, privlači me. Da, volela bih da mu budem bliže. I ipak biram ono što je u skladu sa mnom.“

To nije potiskivanje.

To je izbor.

Jer između osećanja i postupka postoji prostor.

A upravo u tom prostoru nalazi se naša sloboda.

Na kraju

Ako ti se ikada dopao oženjen muškarac, ne moraš zbog toga da se pitaš šta nije u redu s tobom.

Možda je odgovor mnogo jednostavniji:

Dopao ti se čovek.

To se ljudima događa.

Ne biraš uvek ko će ti probuditi leptiriće, radoznalost ili želju.

Ali možeš da biraš šta ćeš sa tim osećanjem.

Možeš da ga upoznaš.

Možeš da ga prihvatiš.

Možeš da uživaš u tome što si ponovo osetila privlačnost.

Možeš da postaviš granicu.

Možeš da se udaljiš.

A možeš i da zastaneš i zapitaš se šta zapravo želiš.

Jer nije svaka privlačnost poziv na akciju.

Neke privlačnosti samo dođu da nas podsete da smo živi.

A onda mi odlučujemo šta ćemo dalje.

Kada se pojavi neko zbog koga biste prekršili svoja pravila

Godinama govorite:

„Nikada ne bih bila sa oženjenim muškarcem.“

I stvarno to mislite.

Ne zato što glumite moralnost, već zato što znate šta želite i gde su vaše granice. Ne želite tajne, čekanja, komplikacije, tuđu ženu između sebe i muškarca, niti odnos u kojem nikada ne znate šta ste jedno drugom.

A onda se pojavi jedan.

I prvi put pomislite:

„Zbog ovog čoveka bih možda prekršila svoje pravilo.“

E, tu se nešto važno događa.

Ne nužno zato što je vaše pravilo bilo pogrešno.

Nego zato što je privlačnost postala toliko jaka da je prvi put došla u direktan sukob sa vašim vrednostima.

Ne sviđa vam se „oženjen muškarac“. Sviđa vam se on.

To je velika razlika.

Kada nam se dopadne konkretna osoba, mozak više ne razmišlja apstraktno.

Nije to više:

„Nikada ne bih bila sa oženjenim.“

Sada je:

„Ali ovaj čovek…“

Ovaj čovek vas privlači.

Ovaj čovek vas nasmejava.

Ovaj čovek vas gleda na način koji vam prija.

Sa njim osećate nešto što dugo niste osećali.

I zato se pravilo odjednom sudara sa stvarnim iskustvom.

Tada prvi put vidite koliko je želja jaka

Možda ste mislili da ste osoba koja ima jasne granice.

I jeste.

Ali sada otkrivate nešto novo:

granice su najlakše dok nisu testirane.

Jedno je reći:

„Nikada.“

A potpuno drugo kada ispred vas stoji čovek koji vam se toliko dopada da pomislite:

„Za njega bih napravila izuzetak.“

To može da bude uzbudljivo.

Ali može da bude i zastrašujuće.

Jer odjednom upoznajete deo sebe koji ranije niste poznavali.

I tu nastaje unutrašnji konflikt

Jedan deo vas kaže:

„Ne. Ovo nije ono što želim za sebe.“

Drugi kaže:

„Ali pogledaj njega.“

Jedan deo vas vidi komplikaciju.

Drugi vidi hemiju.

Jedan deo vas vidi njegov brak.

Drugi vidi muškarca koji vas privlači.

Jedan deo vas kaže:

„Nemoj.“

Drugi pita:

„A šta ako je baš on vredan rizika?“

I upravo taj unutrašnji razgovor može biti mnogo snažniji od same situacije.

Ponekad nas iznenadi koliko smo spremni da rizikujemo

Možda ste čitavog života mislili da neke stvari kod vas ne dolaze u obzir.

A onda se pojavi neko zbog koga shvatite da ste spremni da preispitate ono što ste mislili da je nepromenljivo.

To ne znači automatski da treba da prekršite pravilo.

Ali znači da je važno da budete iskreni prema sebi.

Umesto:

„Ma nije mi ništa.“

možda je istinitije reći:

„Jeste mi nešto. I to mnogo.“

Jer tek kada priznate sebi koliko vam se neko dopada, možete doneti stvarnu odluku.

Najopasnija stvar nije privlačnost

Najopasnija stvar može biti kada počnemo da pregovaramo sami sa sobom.

„Samo ćemo malo da flertujemo.“

„Ništa se neće desiti.“

„Samo ćemo se dopisivati.“

„Samo ćemo popiti kafu.“

„Njegov brak ionako nije dobar.“

„On mene stvarno želi.“

I tako se granica pomera malo po malo.

Ne zato što ste odjednom postali druga osoba.

Nego zato što ste pronašli opravdanje za ono što već želite.

Zato je mnogo iskrenije reći:

„Želim ga.“

Pa tek onda odlučiti:

„Da li želim i posledice toga?“

Jer možda biste zaista prekršili pravilo

I to je deo priče o kojem se često ćuti.

Možda biste.

Možda biste zbog nekoga prvi put uradili nešto što ste ranije osuđivali.

Ne zato što ste loša osoba.

Ne zato što su vaša prethodna uverenja bila lažna.

Nego zato što je ovaj čovek u vama pokrenuo nešto veoma snažno.

Ljudi nisu uvek dosledni sebi.

Ponekad nas emocija dovede na mesto na kojem moramo ponovo da odlučimo ko smo.

Ali postoji još jedno pitanje

Ne:

„Da li bih zbog njega prekršila pravilo?“

Nego:

„Da li bih volela sebe nakon toga?“

Jer privlačnost govori šta želiš sada.

A odluka treba da uzme u obzir i ono što ćeš želeti sutra.

Možda bi ti bilo lepo sa njim.

Možda bi hemija bila neverovatna.

Možda bi sve delovalo vredno rizika.

A možda bi te posle bolelo upravo ono što si ranije pokušavala da zaštitiš svojim pravilom.

I zato ne postoji univerzalni odgovor.

Postoji samo iskreno pitanje:

„Da li je ono što želim dovoljno vredno da prihvatim sve što sa tim dolazi?“

A možda je najlepša stvar upravo u tome što ste shvatili da možete da želite

Ako ste dugo bili sami, oprezni ili navikli da kontrolišete sebe, susret sa osobom koja vas potpuno pomeri može biti snažan.

Možda vam čak nije potrebno da bilo šta uradite.

Dovoljno je da shvatite:

„Ovaj čovek me je probudio.“

Podsetio vas je da možete da želite.

Da možete da budete uzbuđeni.

Da možete da osetite hemiju.

Da još postoji deo vas koji nije ravnodušan.

I onda ostaje najvažniji izbor:

da li ćete zbog te želje promeniti svoje pravilo — ili ćete je pustiti da postoji bez toga da joj se prepustite?

Jer ponekad je odgovor:

„Neću prekršiti svoje pravilo.“

A ponekad je iskren odgovor:

„Za ovog čoveka bih ga prekršila.“

Oba odgovora govore nešto važno o nama.

Samo je važno da znamo koji je zaista naš.Kada se pojavi neko zbog koga biste prekršili svoja pravila